Pripovetke Uvela ruza, Tetka Zlata, Gugutka, Moj zemljak, Jovca, Baba Stana, Rista krijumcar, Stari Vasilije, Stevan Cuklja, Njegova Belka i Prva suza, reprezentativna su ostvarenja jednog od najznacajnijih srpskih realista. U njima Stankovic, sa dubokim razumevanjem i izuzetnom psiholoskom preciznoscu, prikazuje zivot ljudi juga Srbije, njihove unutrasnje lomove, neostvarene ljubavi, slozene porodicne odnose i sukob licnih zelja sa patrijarhalnim normama. Ove pripovetke nisu samo verne slike jednog vremena i prostora, vec i univerzalne price o ljudskoj patnji, dostojanstvu i nemogucnosti bekstva od sopstvene sudbine.
U zbirku su uvrsteni i Bozji ljudi, jedno od najpotresnijih dela srpskog realizma. Dvadeset jedna kratka pripovetka i crtica posvecene su ljudima sa margine drustva - prosjacima, bolesnima, umobolnima i odbacenima, onima koji nikome ne pripadaju, a ipak su svuda oko nas. Stankovic verodostojno portretise „bozjake" svoga Vranja, ljude koji zive u sopstvenim, cesto zatvorenim i nestvarnim svetovima, udaljeni od drustvenih normi i opsteprihvacenih vrednosti. Iako sam naslov sugerise uzvisenost, bozji ljudi nisu bozanski - to su ljudi koje su i Bog i drustvo zaboravili...
